| |
Odgajivačnica "Sremska - YU" registrovana je 07.III 2000. pod brojem u FCI 3986. Namerno sam napisao- registrovana, a ne osnovana, jer se kinologijom bavimo mnogo duže. Moj tata- Borislav je prvog nemačkog ovčara dobio još 1974. Bio je to pas Lano (zvani Hund), jedan radni pas, koji je čak dospeo i na film ( "Stići pre svitanja" ). Što se tiče mene, okružen sam nemačkim ovčarima od rođenja (Ona, Isak), ali prvi pas koga sam istinski zavoleo bio je Meda. Ozbiljnijim bavljenjem kinologije smo počeli da se bavimo 1996. kada sam dobio Ninu od Beronje (15.VI 96.). Prvu pobedu donela je Lea 6.VI 98., a sve posle toga je bajka. Naravno, kao i svakoj bajci, tako i ovde, dešavale su se neke ružne stvari (u roku od 3 god. Uginuli Cash, Nina, Alka i Lea, kao i period od 5 god. bez ijednog legla), no valjda su iza nas i valjda će i u ovoj bajci priča ipak krenuti lepšim tokom, do happy end-a.
A pošto mi baš i nismo toliko popularni da bismo imali sajt o nama, iskoristićemo priliku da se prošvercujemo uz naše džukce, tako da ćemo se ipak naći na internetu. Sem toga, i Vi ćete saznati ponešto o nama. Pa,… mi smo...
................................................................................................................................................................................................ |
|
| |
Borislav Pejnović
|
Rođen 15. VIII 1957. u Martincima, završio srednju veterinarsku školu u Rumi, bavi se stočarstvom (uzgoj rasnih svinja), nemačke ovčare zavoleo od kad je video prvog. Položio je kurs za dresera 1985. kod M. Gligorina. Za najboljeg NO u istoriji smatra Jeck vom Noricum -a, a ambicija mu je učešće na German Sieger-u.
|
|
Branislav Pejnović
Rođen sam 02.X 1983. u Srem. Mitrovici, završio sam SM gimnaziju, a u februaru 2008. sam diplomirao na Pravnom fakultetu u Novom Sadu. Nemačke ovčare volim od rođenja, a onako zapravo, odistinski- polaskom u školu, mada sam odgovornost, koja ide uz uzgajivanje pasa, prihvatio tek sa Cash-om ( ' 99). Skromnost mi nije vrlina, pa ću stoga priznati ambiciju- VA na German Sieger-u. Inače, od svih pasa kroz istoriju najviše mi se svideo Zamp Thermodos. |
|
|
................................................................................................................................................................................................
|
|
| |
A ova stranica je idealno mesto da se zahvalim ljudima bez kojih ne bismo uspeli. Dakle, ogromno HVALA: prvenstveno mom tati Borislavu (na tome što me je "navukao" na pse, na svakom savetu, svakoj kritici, svakom potrošenom živcu, a bilo ih je mnooogo i ogromnoj veri i u mene i u pse), mami Ljiljani (na mirotvorstvu kad se tata i ja zakačimo jer obojica znamo šta je najbolje, sjajnim fotkama, milionu sitnica na koje nas je podsetila…...), dr Savi Šarcu i Milanu Saviću (našim veterinarima na brojnim intervencijama i zato što su uvek bili tu za nas), Nenadu Vetehi, velikom zaljubljeniku u pse i Draganu Runtiću (mom zetu na pomoći oko izrade sajta), kao i mnogim odgajivačima i sudijama koje ne mogu sve da nabrojim (na kritikama, pohvalama, bodrenjima, demoralisanjima i podvalama, jer su me učinili jačim i stvorili od mene to što jesam).
Branislav |
|
|
| |
|
|
|
